”Na meni je Duh Gospoda Gospoda, jer Gospod me je pomazao da siromasima objavim radosnu vest; poslao me da iscelim one srca slomljenog, da sužnjima objavim oslobođenje i zatvorenima puštanje na slobobu, da objavim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga našega, da utešim sve ožalošćene i pobrinem se za one koji tuguju na Sionu, da im dam venac mesto pepela, ulje radosti mesto žalosti, odeću hvale mesto duha potištenosti. Zvaće se Hrastovi pravednosti, Nasad Gospodnji na njegovu slavu.” —Isaija 61:1-3
Čak i kada nas Duh Sveti vodi, bol koju osećamo tokom isceljenja emocionalnih rana može biti traumatičnija od fizičkog bola. Pošto sam još od detinjstva doživljavala emocionalni bol, umorila sam se od povređivanja. Pokušala sam da pronađem isceljenje sledeći vođstvo Svetog Duha, ali nisam mogla da razumem zašto je taj proces toliko bolan. Bila sam duboko zarobljena i krila sam se iza mnogih maski. Počela sam da shvatam da kada ljudi počnu da bivaju slobodni, moraju da prođu kroz ta vrata da bi došli do druge strane. Doživljava se bol dok ih Gospod vodi da se suoče sa problemima, ljudima i istinama koje su teške. Dobra vest je da ne moramo sami da se suočimo sa njima. On nam je uvek blizu i dovešće nas na mesto isceljenja ako mu to dozvolimo.
Hvala Bogu, On leči one koje su slomljenog srca, otvara vrata zatvora i oslobađa zarobljenike! Ne moraš da živiš u bolu svoje prošlosti!