‘’Blagosiljajte one koji vas progone – blagosiljajte, a ne proklinjite.’’ —Rimljanima 12:14
Božija Reč nas uči da opraštamo drugima i da ih blagosiljamo. U Rimljanima 12:14, reč blagoslov znači ”izgovarati dobre stvari.” Pružanje milosti ljudima koji je ne zaslužuju i molitva da budu blagosloveni. Treba da tražimo od Boga da im donese istinu i otkrivenje o svim promenama koje treba da naprave u svojim stavovima i ponašanju, kao i da im pomogne da dođu do mesta pokajanja kako bi bili slobodni od greha. Osveta kaže: ”Nisi se lepo poneo prema meni, pa neću ni ja prema tebi.” Milost kaže: ”Nisi se lepo poneo prema meni, ali opraštam ti. Ponašaću se prema tebi kao da me nikada nisi povredio.” Kakav blagoslov je biti u stanju da damo i primimo milost. Pokaži milost i primićeš milost. Milosrđe je Božija osobina koja se očituje u načinu na koji se ophodi prema svom narodu. Milosrđe dolazi umesto osude. Ono nas prihvata i blagosilja onda kada zaslužujemo da budemo odbačeni. Milosrđe razume naše slabosti i ne osuđuje nas. Kada zaista cenimo milost koju nam je Bog ukazao, bićemo brzi da tu istu milost pružimo drugima.
Sila opraštanja ne deluje kada kažemo da opraštamo a onda se okrenemo i proklinjemo onoga koji nas je povredio.