‘’Ništa ne činite iz častoljublja ili sujete, nego u poniznosti jedan drugoga smatrajte većim od sebe.’’ Filipljanima 2:3
Filipljanima 2:3 kaže da jedni druge smatramo većim od sebe. Sveti Duh želi da razvije u nama želju da volimo druge i ispunjavamo njihove potrebe. Međutim, živeti na ovaj način ponekad može biti iscrpljujuće. Suočimo se sa tim – svi imamo dane kada ne želimo da odustanemo od svojih planova da bismo pomogli drugima.
Ponekad se osećam preopterećeno u svojim pokušajima da pomognem drugima na način na koji mislim da treba. Čini mi se da sam potrebna svim članovima svoje porodice, svojim zaposlenima, svojim prijateljima – i svima sam potrebna na drugačije načine.
Da li se ikada osećam kao da sam svima potrebna? Da! I u redu je ako se i ti tako ponekad osećaš. Svi smo povremeno preopterećeni, ali moramo se setiti da nam Bog daje milosti da učinimo sve ono na šta nas On poziva.
Kada se osetite umorni u svojim pokušajima da udovoljite potrebama drugih, vratite se Filipljanima 2:3 i zamolite Svetog Duha da vam pomogne. Umiri se pred Bogom i On će te ojačati da budeš tu za ljude za koje te je Bog pozvao da im pomogneš.
Početak molitve:
Bože, želim da pazim na druge više nego na sebe. Daj mi snage i milosti onda kada mi je teško da pomognem drugima, kao i onda kada se previše trudim da zadovoljim potrebe svih. Pomozi mi da volim i pomažem onim ljudima za koje Ti smatraš da treba.