‘’Isus je napredovao u mudrosti i zrelosti i u milosti kod Boga i ljudi.’’ —Luka 2:52
Isus je od detinjstva hodao u nadnaravnoj naklonosti kod Boga i ljudi. Zapravo, kada je započeo svoju službu, bio je toliko popularan da je jedva pronalazio vremena da bude sam da se moli svom Nebeskom Ocu. Čak i oni koji nisu verovali u Njega su prepoznali da uživa Božiju naklonost. Kada su fariseji poslali stražare da uhapse Isusa, vratili su se i rekli: ”Niko nikada nije govorio kao što ovaj čovek govori!” (Jovan 7:46). Sve do samog kraja Njegovog života, čak i na krstu, ta posebna naklonost i moć su bili prepoznati (Luka 23:47-48). To je način na koji treba da vidimo sebe: kao nekog ko uživa naklonost od Gospoda. On nas ne vidi kao slabe, bespomoćne i grešne. Vidi nas odevene u pravdu, obuvene u cipele mira, odevene u punu Božiju opremu, nosimo mač Duha, koji je Božija Reč (Efescima 6:13-17). To je ono kako bismo sebe trebali da vidimo. Naša deca imaju našu blagonaklonost, pomoćićemo im kad god možemo. Samo zamisli koliko je ovo istinito za nas kao Božiju decu. Bez obzira kako izgledali sebi ili drugima – nikada ne treba da zaboravimo da Bog može da učini da svetlost Njegove naklonosti obasja nas – baš kao što je to učinio za Isusa!
Gledaj sebe onako kako te Bog vidi i budi srećan zbog nasledstva koje imaš u Njemu.