‘’Pre svega, dakle, tražim da se moljenja, molitve, molbe i zahvaljivanja upućuju Bogu za sve ljude, za careve i za sve koji su na vlasti, da provodimo miran i tih život u potpunoj pobožnosti i dostojanstvu.’’ —1. Timotiju 2:1
Ljubav i prihvatanje su potrebni svim ljudima. To važi i za ljude u našem životu. Ako očekujemo od ljudi da se promene da bi nam odgovarali, stavljamo ogroman pritisak na odnos sa njima. Sećam se godina kada sam pokušavala da promenim svog supruga i našu decu, svakog na neki poseban način. To je bilo vreme puno frustracija jer šta god sam pokušala nije uspevalo. Moji napori da promenim ljude koje volim se nisu isplatili. U stvari, stvari su postale još gore. Svakom čoveku je potrebna sloboda i prostor da bude ono ko jeste. Želimo da budemo prihvaćeni onakvi kakvi jesmo. Ne želimo da nam ljudi, čak i suptilo, šalju poruku da moramo da se promenimo da bismo bili prihvaćeni i voljeni. Prihvatiti nekog ne znači da odobravamo njegovo loše ponašanje, već da shvatamo da je jedini način na koji može da se promeni – molitvom, ne pritiskom. Ako volimo ljude i molimo se za njih, Bog će delovati. Da bi promena bila dugotrajna mora da dođe iznutra. Samo Bog donosi takvu vrstu promena.
Kritikovanje nije delotvorno, ali molitva i Božija ljubav jesu.