’’Kada je faraon pustio narod da ode, Bog ih ne povede putem prema zemlji Filistejaca, iako je onuda bilo bliže. Jer Bog reče: ’Da se ne predomisle kada vide rat, pa se vrate u Egipat.’ Zato Bog povede narod zaobilaznim putem kroz pustinju prema Crvenom moru. A Izraelci su pošli iz Egipta naoružani.’’ Druga knjiga Mojsijeva 13:17-18
Bog nam daje nadu i snove da će se neke stvari dogoditi u našem životu, ali ponekad nam nije jasno tačno vreme Njegovog plana. Koliko god je frustrirajuće, to što ne znamo kada će se stvari tačno desiti je ponekad jedina stvar koja nas drži. Kada prihvatimo Božije vreme, učimo da živimo u nadi i uživamo u svom životu dok Bog radi na našim problemima.
Knjiga Izlaska 13:17-18 nam govori da je Bog vodio Izraelce dužim i težim putem ka Obećanoj zemlji jer je znao da još uvek nisu spremni da uđu u nju. Bila im je potrebna priprema, trebalo je da prođu kroz neke veoma teške situacije. A tokom tog vremena, Bog se uvek brinuo za njih i pokazivao im šta treba da rade.
Isto je i u našem životu… Vreme pripreme podrazumeva da radimo ono šta nam Bog kaže i kada nam kaže, bez postavljanja pitanja i pokušavanja da razumemo sve. Bez obzira koliko stvari dugo traju, uvek sa sigurnošću možemo znati da će biti bolje ako prihvatimo Božije vreme.
Početak molitve:
Bože, prihvatam Tvoje vreme. Možda ne razumem uvek, ali znam da su Tvoju putevi savršeni i u potpunosti Ti vreujem.