‘’Uzdaj se u Gospoda svim svojim srcem, a na svoj razum se ne oslanjaj. Što god činio, na njega misli, i on će ti poravnati staze.’’ —Priče 3:5-6
Ljudima koji preterano razmišljaju je teško da veruju. Kada previše razmišljamo, brinemo i opterećujemo se pitanjem kako da rešimo problem, i tada se obično oslanjamo na sebe umesto na Boga. Nekada sam bila upravo takva – preterano sam razmišljala, morala sam sve da shvatim i razumem. Morala sam da imam smišljen plan da bih bila srećna. Stalno sam se pitala ”Zašto, Bože, zašto? Kada, Bože, kada?” Onda mi je jednog dana Bog progovorio u srcu: ”Dokle god se trudiš da sve razumeš, nećeš imati razboritost.”
Razboritost započinje u srcu i ide ka umu prosvetljujući ga. Sve dok je moj um bio prezauzet traženjem objašnjenja nezavisno od Svetog Duha i u suprotnosti istini iz Božije Reči, Isus nije mogao da dopre do mene. On želi da koristimo svoj um za rasuđivanje, ali želi da to činimo u skladu sa Njegovom Reči, dajući mu svu kontrolu.
Sada razmišljam o stvarima sve dok ne počnu da me zbunjuju, kada se to dogodi, to je znak da treba da odustanem od toga i čekam da mi Bog otkrije ono što samo On može da mi pokaže.
Nećemo imati mir u srcu i umu ako pokušavamo da pronađemo razlog za sve što nam se dešava u životu.