‘’Neko razlikuje dan od dana, a za drugoga je svaki dan isti. Samo neka svako bude potpuno uveren u svoje mišljenje.’’ Rimljanima 14:5
Kao Hristovi učenici, ceo svoj život treba da predamo Bogu i živimo Njemu ugodno (Kološanima 1:10). Ipak, skloni smo da razmišljamo o svakodnevnim obavezama kao o nečemu što nije duhovno i što nije mnogo povezano sa Božijim, svetim stvarima.
Moramo da razumemo da u realnosti nema razlike između onoga što je uobijačno i sveto, ta razlika postoji samo u našim umovima. Sve što činimo treba da bude ponuđeno Gospodu; i ako to radimo sa čistim srcem punim ljubavi, postaje sveto. Možeš da radiš uobičajne stvari, poput odlaska u prodavnicu, i to će biti sveto kao molitva, sve dok to radiš na slavu i čast Božiju.
Rimljanima 14 je odlično poglavlje u Bibliji koje donosi jasnoću u ovoj oblasti. Moj lični prevod petog i šestog stiha je da jedan čovek vidi molitvu i proučavanje Pisma svetijim od svakodnevnih obaveza, dok ih osoba koja je zaista slobodna u Gospodu vidi podjednako svetim, jer sve što čini, čini u čast Gospodu.
Umesto da samo deo svog života predaš Bogu, donesi danas odluku da ćeš sve što činiš učiniti svetim tako što ćeš ga predati Gospodu.
Početak molitve:
Bože, želim da ceo moj život bude svet, ne samo jedan deo. Predajem ti sve svoje svakodnevne aktivnosti. Živim svoj život da bi Tebe proslavio i dao Ti čast.