’’Ustani’, reče mu Isus, ’Uzmi svoju prostirku i hodaj.’’ Jovan 5:8
U Jovanovom evanđelju, u petoj glavi, postoji priča o čoveku koji bi mogao da predstavlja mnogo ljudi danas koji odbijaju da se promene.
Tokom jevrejskih praznika u Jerusalimu, Isus je posetio banju Vitezdu u kojoj se se sakupljali bolesni ljudi, nadajući se da će ozdraviti. Jedan od ljudi koji je čekao da ozdravi je bio čovek koji je bio osakaćen trideset osam godina. Kada ga je Isus video, pitao ga je da li želi da ozdravi.
Nakon što je čovek odgovorio, jasno mi je bilo zašto nije ozdravio trideset osam godina. Rekao je: ’’Nemam nikoga da mi pomogne da uđem u bazen kada se voda zakomeša.’’ Poenta je da je čovek izbegavao odgovornost.
Drugi problem je što je krivio druge. Čovek je rekao: ’’Dok ja pokušavam da uđem, neko drugi uvek uđe pre mene.’’
Kako je Isus odgovorio na to? Nije mu bilo žao. Umesto toga mu je rekao: ’’Ustani! Uzmi svoju prostirku i hodaj.’’
Da bi se dogodila promena u tvom životu, ne možeš da budeš žrtva svojih okolnosti. Znaj da je Bog spreman da ti danas pomogne. Samo treba da odlučiš da mu veruješ, da ustaneš i ideš za slobodom koju ti je dao.
Početak molitve:
Bože, ne želim da budem žrtva svojih okolnosti. Želim da se promenim. Primam Tvoju snagu i hrabrost danas. Verujem da će se promene dogoditi onda kada hodam sa Tobom.