’’Neka svako daje kako je odlučio u svom srcu – ne sa žalošću ili na silu, jer Bog voli radosnog davaoca.’’ Druga Korinćanima 9:7
Kao hrišćani bismo trebali da budemo velikodušni ljudi koji nesebično daju kad god mogu. Ovo se ne odnosi samo na novac – možemo da damo svoje talente i vreme, da pružimo pomoć, ohrabrenje i oproštenje.
Ovo znači da ne treba da budemo sebični. Mnogi ljudi su škrtice koji se čvrsto drže onoga što imaju, plašeći se da ostanu bez toga. Drugi nisu škrti u svojim postupcima ali jesu u svom srcu. Daju jer osećaju obavezu da daju, a ne zato što istinski to žele.
Ali to nije način na koji nas Bog poziva da dajemo. Druga Korinćanima 9:7 kaže da Bog voli one koji dragovoljno daju. To znači da On uživa i nagrađuje takve ljude.
Razmisli malo o ovome, kada predamo svoj život Bogu, a sve što imamo ionako pripada Njemu, to više ne pripada nama. Treba da budemo davaoci, da ono što imamo koristimo na način na koji Bog želi.
Daj danas radosno i velikodušno. To je ono što je ugodno Bogu. A oni koji tako daju su srećni, ispunjeni i produktivni.
Početak molitve
Bože, odlučujem da ću dragovoljno da dajem. Pokaži mi kako mogu velikodušno da dajem Tebi i drugima u mom životu.