‘’Naša duša Gospoda iščekuje, on nam je pomagač i štit.’’ —Psalam 33:20
U današnjem društvu u kojem svi brzo živimo, često nam nedostaje disciplina čekanja na Gospoda. Sve želimo sada i odmah! Ali, ako smo uvek u žurbi propuštamo blisko zajedništvo sa Bogom koje iziskuje vreme. Bog će govoriti našem srcu ako smo spremni da strpljivo slušamo. Ilija je bio čovek koji je znao za tajnu strpljenja. Nakon što je ubio Valove proroke, naučio je dragocenu lekciju – koliko je važno da čeka na Boga. Gospod mu je rekao da se popne na planinu i da čeka. Pojavio se veliki vetar, pa snažan zemljotres i oganj, ali Gospod nije bio ni u jednom od njih. Pogledajmo šta kaže 1. Carevima 19:12: ‘’Posle zemljotresa naiđe oganj – ali Gospod nije bio u ognju. Posle ognja dođe blag šapat.’’ Gospod je govorio tihim glasom posle snažnog vetra, zemljotresa i ognja. Da je Ilija bio nestrpljiv u molitvi, ne bi čuo Gospodnji glas. David je takođe naučio da čeka u domu Gospodnjem i da ”razmišlja” u Njegovom hramu (Psalam 27:4). Da bismo molili delotvorne molitve moramo strpljivo da čekamo i slušamo Reč. Čekanje i slušanje skida fokus sa nas i premešta ga na Boga koji je odgovor na sve naše potrebe.
Često se Božija sila najmoćnije kreće u tišini. Dozvoli Svetom Duhu da te nauči da čekaš u Njegovom prisustvu.