‘’I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.’’ —Marko 11:25
Kada nas neko povredi, često se osećamo kao da nam je nešto ukradeno, kao da nam ta osoba nešto duguje. Ali Bog želi da to pustimo.
Ako odbijemo da oprostimo, kakva je nada da ćemo dobiti ono što nam je potrebno? Da bismo dobili od Boga ono što nam je obećao u Reči, moramo mu se pokoravati, bez obzira koliko je to teško. Moramo oprostiti.
Najveća obmana koju je Sotona koristio je ideja da ako nam se osećanja nisu promenila, nismo istinski oprostili. Kada odlučite da oprostite nekom, ne dozvolite da vas đavo udebi da niste oprostili jer još uvek imate ista osećanja.
Možeš da doneseš ispravnu odluku da oprostiš a da ne osećaš drugačije. To je onda kada vera stupi na scenu. Uradio si svoj deo posla, sada čekaj na Boga. On će uraditi svoj deo i isceliti tvoja osećanja, učiniti te celim, promeniće tvoja osećanja prema osobi koja te je povredila.
Početak molitve
Gospode, biram da oprostim ljudima koji su me povredili. Opraštam im njihov dug, u Isusovo ime. Isceli moje scre i učini me celim.