‘’Zašto si potištena, dušo moja? Zašto si tako uznemirena u meni? U Boga se uzdaj, jer opet ću mu zahvaljivati, Spasitelju mom i mom Bogu.’’ —Psalam 42:5
Ako se ikada osetiš obeshrabreno, znaj da nisi sam. I David se isto osećao, ali nije dopustio da ga to obuzme. Kada se tako osećao, svoju nadu je stavio u Boga i čekao na Njega. Istu stvari mi možemo da učinimo. Da bi prevazišao ta osećanja, David se usresredio na Boga slaveći ga za sva Njegova dela koja je učinio; usresredio se na Boga, ne na svoje probleme. Znao je da ako se fokusira na negativno, lako može da izgubi nadu i padne u depresiju. Zato se odabrao da se redovno hrabri u Gospodu (1. Samuilova 30:6). Kada se nađemo u sličnoj situaciji možemo da sledimo Davidov primer i čekamo na Gospoda slaveći ga bez obzira kakve su okolnosti. Što smo bliži Bogu, lakše nam je da pronađemo utočište u Njemu. Umesto da se prepustimo obeshrabrenju možemo da se pouzdamo u Gospoda i verujmeo da će nas On izbaviti.
Gospod nas pokriva i brani. On vodi naše bitke umesto nas kada ga slavimo. (2. Dnevnika 20:17, 20-21).
