‘’Protivno svakoj nadi, Avram se nadao i poverovao je da će postati otac mnogih naroda, kao što je rečeno: ‘Toliko će ti biti potomstvo.’ Nije se pokolebao u veri kada je uzeo u obzir svoje već obmrlo telo – imao je skoro sto godina – i Sarinu mrtvu utrobu. I nije sa nevericom gledao na Božije obećanje, nego se osnažio u veri i dao slavu Bogu.’’ —Rimljanima 4:18-20
U našoj službi svake godine želimo da pomognemo što većem broju ljudi i verujemo da Bog želi da rastemo. Ali, takođe shvatamo da ako Bog ima drugačiji plan i ako godinu završimo bez da smo porasli, ne možemo dozvoliti da ta situacija utiče na našu radost. Verujemo u mnoge stvari, ali mimo svih njih, verujemo u Nekog. Taj neko je Isus. Ne znamo uvek šta će se dogoditi, ali uvek znamo da će to biti za naše dobro!
Avram se, nakon što je procenio svoju situaciju (nije ignorisao činjenice), osećao potpuno nemoćan u vezi toga što je Sara neplodna. Iako nije postojao nijedan realan razlog da se nada, on se nadao u veri. Avram je bio vrlo pozitivan u vrlo negativnoj situaciji! Jevrejima 6:19 nam govore da je nada sidro duše. Nada je sila koja nas održava stabilnim u periodima iskušenja. Zato nikad ne prestaj da se nadaš. Niko ne može da ti obeća da se nikada nećeš razočarati, ali uvek možeš da se nadaš i budeš pozitivan.
Svakog dana se nadaj nečemu!