‘’Ko ima dobra ovoga sveta i gleda svog brata kako oskudeva, pa se na njega ne sažali, kako može Božija ljubav da ostane u njemu? Dečice, ne volimo rečju i jezikom, nego delima i istinom.’’ Prva Jovanova 3:17-18
Pred svakog od nas Bog postavlja saosećanje, a na nama je da odlučimo hoćemo li zatvorili ili otvoriti srce da ga primimo. Otkrila sam da jedna stvar koja zaista drži moje srce otvorenim za saosećanje je razmišljanje o potrebama koje su u svetu.
Treba da okrenemo svoje misli onima koji su u potrebi i svoje srce onima koji pate.
Pročitaj Prvu Jovanovu 3:17-18. Zaista volim ove stihove jer posebno naglašavaju da kada vidimo potrebu, ne treba da je prebacimo kao tuđu odgovornost. Ne mogu da zamislim da je potreba toliko velika da ne mogu da učinim baš ništa povodom nje. U našoj službi sam naučila da iako ne možemo u potpunosti odgovoriti na zahteve situacijie i potrebe drugih, možemo makar nešto doprineti. A to nešto što možemo učiniti je doneti nadu ljudima.
Molim se da tvoje srce bude otvoreno za saosećanje još više za ljude širom sveta koji su u očajničkoj potrebi.
Početak molitve:
Bože, ne želim da živim sebično i slepo za potrebe drugih. Otvaram svoje srce i primam saosećanje koje mi daješ kako bih mogao da pomognem drugima.