‘’Kroz njega, dakle, neprestano prinosimo žrtvu zahvalnicu Bogu, plod usana koje ispovedaju njegovo ime.’’ — Jevrejima 13:15
Davanje hvale je prilika da pokažemo zahvalnost i osvrnemo se na Božiju dobrotu u našem životu; to je nešto što uvek možemo da radimo. Možemo da ga hvalimo zbog Njegovh moćnih dela, svih čuda koje je učinio, pa čak i dela milosti koje će tek učiniti. Možemo da ga hvalimo zbog toga što se svakodnevno brine za nas. Žrtva hvale znači činiti sve to čak i kada nam se to ne radi. Kao vernici, u teškim vremenima, kao i u dobrim, možemo da slavimo Boga zbog Njegove dobrote, milosti, ljubaznosti i dugotrpljenja. Dok čekamo uslišenje svojih molitvi, možemo da proslavljamo Njegovo ime. Naša odgovornost nije da se brinemo, uzrujavamo ili pokušavamo da odradimo Božiji deo posla preuzimajući na sebe situacije koje treba da prepustimo Bogu. Umesto toga, naša odgovornost je da svu svoju brigu prebacimo na Gospoda (1. Petrova 5:7), verujući mu i hvaleći ga za sve ono što je učino, što čini i što će učiniti. Čak i u danima kada nije lako – kada ne vidimo jasno kako će sve proći – možemo da mu ponudimo žrtvu hvale. To je ugodno Bogu i jača našu veru kada mu verujemo bez obzira na okolnosti.
Neka žrtva hvale bude stalno u našim ustima za sva čudesna dela milosti koja je učinio za nas.
