”Molite se u Duhu u svakoj prilici svakovrsnim molitvama i molbama i radi toga uvek istrajno bdite i molite se za sve svete.” —Efescima 6:18
Većini vernika je poznat stih iz Prve Solunjanima 5:17 koji kaže ”Molite se bez prestanka.” Jednom sam se zapitala, Bože, kako ću ikada uspeti da dođem do tačke kada ću se moliti bez prestanka? Za mene je izraz ”bez prestanka” bukvalno značio non-stop, bez pauze. Nije mi bilo jasno kako je to moguće. Sada razumem o čemu je Pavle govorio. Mislio je da molitva treba da bude poput disanja, nešto što neprekidno radimo, ali često i nesvesno. Našim telima je potrebno disanje. Isto tako, naš duhovni život je zamišljen da se neguje i održava neprekidnom molitvom. Problem je što zbog religioznih uverenja imamo pogrešnu ideju da ako se ne držimo određenog rasporeda molitve, nismo na dobrom putu. Ako postanemo previše ”religiozni” u vezi sa molitvom, misleći da to moramo da činimo u određeno vreme, jer neko drugi tako radi, nabacićemo sebi osudu. Važna lekcija o molitvi nije vreme ili mesto na kom se održava, već učenje da se molimo celog dana. Moli se u veri, uvek i na svakom mestu.
Duh Sveti je taj koji će te odvesti u život dosledne molitve.