’’U ovome je ljubav: ne u tome da smo mi zavoleli Boga, nego da je on zavoleo nas i poslao nam i poslao svog sina kao žrtvu pomirnicu za naše grehe. Dragi moji, ako nas je Bog toliko zavoleo, onda smo i mi dužni da volimo jedan drugoga.’’ Prva Jovanova 4:10-11
Svako želi da bude voljen i prihvaćen, ali mnogi od nas pokušavaju da pronađu sreću na pogrešan način. Nastojimo da je pronađemo u dobijanju, a ona se nalazi u davanju. Božija ljubav je najdivniji dar koji smo dobili, kada jednom dospe do nas, treba da teče od nas prema drugima; u suprotnom počinje da stagnira.
Prava ljubav daje jer je to njena priroda. Prva Jovanova 4:11 naglašava da moramo da dajemo ljubav koju smo primili: Dragi moji, ako nas je Bog toliko zavoleo, onda smo i mi dužni da volimo jedan drugoga.
Živeti u Božijoj istinskoj ljubavi je proces. Prvo, Bog nas voli, i po veri, primamo Njegovu ljubav. Tada volimo sebe na uravnotežen način, volimo Boga i učimo da volimo druge ljude.
Ljubav treba da prati ovaj redosled, inače nije kompletna. Jednom kada primimo Božiju ljubav, možemo da je dalje dajemo, možemo da izaberemo da volimo druge velikodušno, možemo da ih volimo duboko i bezuslovno kao što je Bog nas zavoleo.
Početak molitve:
Gospode, ne želim da tvoja ljubav stagnira u meni. Pomozi mi ne samo da primim Tvoju ljubav, već i da naučim da bezuslovno volim druge.