’’Zašto si potištena, dušo moja? Zašto si tako uznemirena u meni? U Boga se uzdaj, jer opet ću mu zahvaljivati, Spasitelju mom i mom Bogu.’’ Psalam 42:5
Ljudi koji su doživeli neku tragediju obično postaju emocionalno nestabilni i potrebno im je da izraze svoju tugu. Možda će nekontrolisano plakati, a suze i ostala osećanja vezano za tragediju se mogu pojaviti kada se najmanje očekuje. Zbunjenost, ljutnja, strah, depresija i preplavljujući talasi emocija su česti. U ovakvim situacijama, verujem da je mudro ugledati se na kralja Davida.
U Psalmu 42:5 vidimo da se David opirao depresivnim osećanjima. Nije potonuo niti dozvolio da ga očajanje nadvlada. Opisao je kako se oseća, ali je doneo odluku da ne živi po svojim osećanjima. Proslavljao je Boga i verovao mu je.
Većina nas prolazi kroz emocionalno teška vremena kada nam se dogode tragični gubici, i tada nam je potrebo da damo sebi vremena da tugujemo. Dok prolazimo kroz to, Bog želi da nas uteši i da nam milost koja nam je potrebna kako bismo to prevazišli. Oni koji hodaju sa verom u Boga, izaćiće iz toga jači nego što su ranije bili.
Ako sada patiš zbog gubitka u svom životu, želim da ti kažem da je novi početak pred tobom. Proslavljaj Boga i veruj mu kao što je kralj David to činio. Ono što Sotona isplanira za vašu štetu, Bog će to okrenuti na dobro!
Početak molitve:
Gospode, čak i kada tugujem i potišten sam, biram da te proslavljam i da ti verujem. Kao što Rimljanima 8:28 kaže Znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole.