‘’i pobrinem se za one koji tuguju na Sionu, da im dam venac mesto pepela, ulje radosti mesto žalosti, odeću hvale mesto duha potištenosti. Zvaće se Hristovi pravednici, Nasad Gospodnji na njegovu slavu.’’ —Isaija 61:3
Bog želi da se pobrine za nas, ali da bismo mu to dozvolili, važno je da mi prestanemo da se brinemo. Mnogi ljudi kažu da žele da se Bog brine o njima, a dane provode u brizi pokušavajući da otkriju sve odgovore umesto da čekaju na Božije usmerenje. Oni se zapravo valjaju u svom ”pepelu” a i dalje želje da im Bog podari lepotu. Da bi nam Bog podario lepotu, moramo da mu damo ”pepeo”. Predajemo Bogu svoje brige verujući da On može da se pobrine za nas. Jevrejima 4:3 kažu: ‘’Jer, u Počinak ulazimo mi koji smo poverovali.’’ U Gospodnji odmor ulazimo verom, a briga je suprotnost od vere. Briga nam krade mir, fizički nas iscrpljuje toliko da može da nam pozli. Ako brinemo, ne verujemo Bogu i ne ulazimo u Njegov počinak. Kakvu divnu trgovinu ti je Bog ponudio. Ti mu daješ pepeo, On tebi lepotu. Ti mu daješ sve svoje brige, On tebi zaštitu, stabilnost, utočište i punoću radosti – privilegiju da se brine za tebe.
Isus se nije brinuo, ne moraš ni ti.