’’Ugledajte se, dakle, na Boga kao njegova deca.’’ —Efescima 5:1
Biti hrišćanin ne znači samo ići u crkvu svake nedelje. Treba da razvijamo Božiji karakter u nama kako bi drugi videli da Isus radi u svakodnevnom životu.
Poslanica Efescima 5:1 kaže da se ugledamo na Boga. Nažalost, to je mnogo lakše reći nego uraditi.
Mnogo puta radimo stvari koje uopšte ne odražavaju Boga. Lako je obeshrabriti se, odustati i osuditi sebe kada pokleknemo. Srećom, Bog to ne radi, On razume da smo samo ljudi, zna da nećemo postati Njegovo ogledalo preko noći, ali želi da nastavimo da trudimo u tome.
Nismo stvoreni da stagniramo i ne napredujemo u veri. Gde je avantura u tome? Treba da kada pogledamo na svoj život, vidimo da se promene dešavaju.
Nekada sam bila farisej, toliko da bih mogla da se nazovem šefom fariseja. Bila sam dobra u religioznosti, ali nisam radila ništa kako bih sledila Božiji primer. U jednom trenutku, Bog me je naveo da se zapitam: ’’Šta činim da više ličim na Boga? Da li pomažem drugima? Jesam li u ovome samo da bih Bog učinio moj život boljim?
Dobro je kada se nalazimo na mestu gde se preispitujemo, to je mesto stalnog nastojanja da više ličimo na Hrista.
Dok se trudite, ne upadajte u zamku perfekcionizma i samoosuđivanja, svi pravimo greške ali je važno da budemo voljni da svaki dan preduzmemo korake ka tome da budemo što sličniji Bogu.
Početak molitve
Bože, zahvaljujem ti što, iako vidiš moje greške, idalje me voliš i pomažeš mi da živim pobožan život. Odbijam da budem obeshrabren svojim neuspesima i odbijam da ostanem u njima. Biram da sledim Tebe i Tvoj primer i da svakog dana sve više ličim na Tebe.