”Oni koji u suzama seju, kličući će žnjeti.” —Psalam 126:5
Mnogima od nas, opraštanje nekome ko nas je povredio je najteži deo emocionalnog isceljenja. To čak može biti kamen spoticanja u mnogim stvarima. Oni koje su drugi teško ranili znaju da je mnogo lakše reći ”opraštam ti” nego to zaista učiniti. Pre svega, moram da kažem da je nemoguće imati dobro emocionalno zdravlje dok gajimo ogorčenost i neopraštanje prema nekome. To je poput otrova.
Konačno sam dopustila Gospodu da počne da radi u mom životu, otkrio mi je da sam se skrivala iza ”vrata boli” – bolnih događaja i situacija iz moje prošlosti. Proći kroz ista ili slična vrata i biti isceljen značilo je suočiti se sa problemima, ljudima i istinama koje su bile toliko teške da se činilo nemoguće suočiti se sa njima samostalno. Ne boj se bola koji isceljuje. Možeš da pobegneš, ali Gospod ti je blizu i želi da te provede kroz tvoje probleme. Proći kroz nešto je uvek bolje nego pobeći od suočavanja. Izdrži sve što je potrebno, znajući da sa druge strane postoji radost.
Bog nas ne ranjava i povređuje, ali ako nam se desi da budemo povređeni, On je tu da od greške načini čudo.