’’propovedaj Reč, spreman i u vreme i u nevreme, uveravaj, prekorevaj, bodri, sa svom strpljivošću i poukom.’’ Druga Timotiju 4:2
Često odsedam u hotelima kada putujem zbog svoje službe. Dok sam u sobi, obično okačim na vrata znak ’’Ne uznemiravaj’’, da me niko ne bi uznemiravao. Stavljanje ovog znaka na vrata hotelske sobe je u redu, ali stavljanje na život – nije.
Da li si primetio da Bog ne radi stvari uvek na način koji nama odgovara? Pavle je rekao Timotiju da on kao Božiji sluga i službenik Evanđelja mora da izvršava svoje dužnosti, bilo njemu to zgodno ili ne.
Sumnjam da je Timotiju bila bitna pogodnost kao što je nama danas. Ali ako je on to morao da čuje, onda sam sigurna da mi to treba da čujemo mnogo češće.
Lako je iz straha staviti znak ’’Ne uznemiravaj’’ preko srca kada nam Božiji poziv donese neprijatnost, ali propuštamo toliko dobrih prilika kada to uradimo. Ne smemo da zaboravimo da kada nas Bog pozove da nešto uradimo, uvek će biti vredno neprijatnosti i poteškoća sa kojim ćemo se susresti. I uvek će postojati način da ispunimo Njegovu volju kada smo poslušni.
Početak molitve:
Bože, danas biram da skinem znak ’’Ne uznemiravaj’’ sa svog srca. Čak iako osećam neprijatnost, želim da te poslušam i uradim ono što od mene tražiš.